Stečaj Alta banke: šta klijenti i poverioci treba da znaju

Odluka Narodne banke Srbije o oduzimanju dozvole za rad ALTA banci, a potom i otvaranje stečajnog postupka, otvorili su niz praktičnih pitanja za njene klijente. Među njima su građani, preduzetnici i privredna društva koja su preko banke držala sredstva ili obavljala platni promet.

Za mnoge klijente račun u banci nije predstavljao samo mesto za čuvanje novca. Preko njega su primali zarade i prihode iz inostranstva, plaćali svakodnevne i poslovne obaveze, finansirali poslovanje ili izvršavali transakcije sa partnerima. Zbog toga je važno razumeti da prestanak rada banke ne znači automatski gubitak svih sredstava, ali da način i mogućnost njihovog povraćaja zavise od pravnog statusa deponenta, vrste imovine i okolnosti konkretnog slučaja.

Privredni sud u Beogradu doneo je 3. novembra 2026. godine rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad ALTA bankom, a za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za osiguranje depozita. Banka Poštanska štedionica izabrana je za banku isplatioca osiguranih depozita. U nastavku su predstavljeni ključni koraci i pitanja za različite kategorije klijenata.

1. Osiguranje depozita: ko ima pravo na isplatu?

Depoziti u ALTA banci osigurani su do iznosa od 50.000 evra po deponentu. Limit se primenjuje zbirno na sve depozite jednog deponenta u istoj banci, a ne posebno na svaki račun. Prilikom utvrđivanja osiguranog iznosa uzimaju se u obzir zakonska pravila o obračunu depozita i eventualnih obaveza deponenta prema banci.

Za fizička lica, pravo na osiguranje ne zavisi od državljanstva. Strani državljani, uključujući državljane Ruske Federacije, nisu isključeni iz sistema osiguranja samo zato što nisu državljani Srbije. Privremeni ili stalni boravak u Srbiji, odnosno prijavljeno prebivalište, sami po sebi nisu odlučujući kriterijumi. Bitno je da je lice deponent i da sredstva predstavljaju depozit obuhvaćen zakonskom zaštitom.

To znači da ruski državljanin koji ima lični račun u ALTA banci može, pod istim zakonskim uslovima kao i državljanin Srbije, ostvariti pravo na isplatu osiguranog depozita. Na primer, ako na više računa u istoj banci ukupno ima protivvrednost od 45.000 evra, taj iznos može biti u okviru osiguranog limita, pod uslovom da se radi o depozitima koji ispunjavaju zakonske uslove.

Posebno je važno razlikovati preduzetnika, domaće privredno društvo sa stranim vlasnikom i strano pravno lice. Osiguranje, pored fizičkih lica, obuhvata preduzetnike i mikro, mala i srednja pravna lica koja ispunjavaju zakonske kriterijume. Prema tome, privredno društvo registrovano u Srbiji ne gubi pravo na osiguranje samo zato što je u potpunosti ili delimično u ruskom vlasništvu, ukoliko ispunjava kriterijume za odgovarajuću kategoriju pravnog lica.

Nasuprot tome, strano pravno lice koje u Srbiji ima nerezidentni račun ne treba poistovećivati sa domaćim društvom čiji je vlasnik strano pravno lice. Velika pravna lica takođe nisu obuhvaćena sistemom osiguranja depozita. Zato je za svaki poslovni račun potrebno utvrditi ko je formalni deponent, gde je društvo registrovano, kojoj kategoriji pripada i koliki je ukupan iznos depozita.

2. Kako i kada se isplaćuju osigurani depoziti?

Isplata osiguranih depozita obavlja se preko Banke Poštanska štedionica, kao banke isplatioca. Prema objavljenim informacijama Agencije za osiguranje depozita, detalji o datumu početka isplate i ekspoziturama trebalo bi da budu objavljeni na internet stranici Agencije do 6. novembra 2026. godine. Zakonski rok za početak isplate je najkasnije sedam radnih dana od dana otvaranja stečajnog postupka.

Deponenti treba da prate zvanična obaveštenja Agencije za osiguranje depozita na www.aod.rs i da postupaju prema objavljenim instrukcijama. Fizičkim licima je, po pravilu, potreban važeći identifikacioni dokument, dok preduzetnici i pravna lica treba da pripreme dokumentaciju kojom se potvrđuje identitet i ovlašćenje lica koje postupa u njihovo ime. Za strane državljane to će uobičajeno biti pasoš, uz dodatnu dokumentaciju ako je bude zahtevala banka isplatilac.

Dinarski depoziti isplaćuju se u dinarima, a depoziti u stranoj valuti u evrima, prema kursu i pravilima utvrđenim zakonom na dan otvaranja stečajnog postupka. Osigurani deponenti ne podnose prijavu potraživanja u stečaju samo radi isplate osiguranog iznosa; isplata osiguranog dela sprovodi se u posebnom postupku.

Za klijente koji se nalaze van Srbije, uključujući ruske državljane koji trenutno borave u Ruskoj Federaciji ili drugoj državi, važno je unapred proveriti da li se konkretna radnja može obaviti preko punomoćnika i koju dokumentaciju banka isplatilac zahteva. Ne treba pretpostaviti da su uslovi za isplatu identični uslovima za podnošenje prijave potraživanja u stečaju.

3. Sredstva iznad osiguranog limita i neosigurani deponenti

Iznos iznad 50.000 evra, kao i depoziti lica koja ne pripadaju kategoriji osiguranih deponenata, ostvaruju se kao potraživanja u stečajnom postupku. Sud određuje rok za prijavu potraživanja u granicama propisanim Zakonom o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje – od 30 do 90 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Merodavan je rok naveden u sudskom oglasu, a ne datum donošenja rešenja ili trenutak kada je poverilac saznao za stečaj.

Poverioci zato treba da pribave i pregledaju sudski oglas čim bude objavljen. Posebno je važno da klijenti koji se nalaze u inostranstvu organizuju praćenje postupka i pripremu dokumentacije bez odlaganja.

Prijava potraživanja treba da sadrži podatke o poveriocu, pravni osnov i precizan iznos potraživanja, odvojeno iskazane glavnicu i kamatu, dokaze na kojima se potraživanje zasniva, podatke o eventualnim sredstvima obezbeđenja i instrukcije za isplatu. Dokumentacija može obuhvatiti ugovore o otvaranju računa, izvode, potvrde o stanju sredstava, poslovnu dokumentaciju, sudske odluke i druge relevantne isprave.

Stečajni upravnik ispituje prijavljena potraživanja u zakonom propisanom roku, nakon čega se održava ispitno ročište. Poverioci treba da provere da li je njihovo potraživanje priznato ili osporeno. Ako je potraživanje osporeno, poverilac može biti upućen na parnicu radi njegovog utvrđivanja, uz obavezu poštovanja rokova koje određuju zakon i zaključak suda.

Redosled namirenja u stečaju banke uređen je posebnim pravilima. Položaj poverioca zavisi od vrste i pravnog osnova potraživanja, njegovog eventualnog obezbeđenja i zakonskog isplatnog reda. Deponenti mogu imati poseban prioritet u skladu sa zakonom, dok akcionari snose rizik poslednji. Stvarni iznos namirenja zavisi od vrednosti stečajne mase i ukupnih obaveza banke.

4. Posebna pitanja za ruske državljane i kompanije sa ruskim kapitalom

Za ruske državljane koji žive ili posluju u Srbiji važno je da državljanstvo samo po sebi ne predstavlja prepreku za ostvarivanje prava iz osiguranja depozita. Praktično pitanje je, međutim, ko je formalni vlasnik računa i da li se radi o ličnom računu, računu preduzetnika, domaćeg društva sa ruskim vlasništvom ili računu stranog pravnog lica.

Ako se klijent trenutno nalazi u Rusiji, određene radnje u vezi sa stečajnim postupkom mogu se, u zavisnosti od njihove prirode i zahteva nadležnog organa, preduzeti preko punomoćnika u Srbiji. Punomoćja i javne isprave izdate u inostranstvu mogu zahtevati posebnu formu overe, prevod na srpski jezik i, u zavisnosti od primenljivih međunarodnih pravila, dodatnu potvrdu ili legalizaciju. Konkretne zahteve treba proveriti pre izdavanja dokumentacije, jer se oni razlikuju u zavisnosti od vrste isprave i svrhe za koju se koristi.

Kompanije sa ruskim kapitalom treba da razdvoje pitanje povraćaja sredstava od pitanja kontinuiteta poslovanja. Pored utvrđivanja statusa depozita, važno je obezbediti alternativni poslovni račun, ažurirati instrukcije za plaćanje, obavestiti kupce i dobavljače i proveriti obaveze prema zaposlenima, državi i poslovnim partnerima. Banke mogu primenjivati pojačane procedure provere vlasničke strukture, stvarnih vlasnika i porekla sredstava. Pripremljena korporativna dokumentacija može olakšati postupak otvaranja računa, ali ne garantuje njegov ishod.

5. Poslovanje, krediti, garancije i platni promet

Prekid platnog prometa preko ALTA banke može neposredno uticati na svakodnevno poslovanje. Privredna društva i preduzetnici treba bez odlaganja da obezbede alternativni račun i organizuju plaćanje zarada, poreza, doprinosa, dobavljača i drugih dospelih obaveza. Poslovne partnere treba pisanim putem obavestiti o novim instrukcijama za plaćanje, a posebno proveriti fakture i uplate koje su bile u toku u trenutku obustave platnog prometa.

Stečaj banke ne gasi automatski obaveze njenih dužnika. Krediti, kreditne kartice, dozvoljena prekoračenja i druga dugovanja moraju se izmirivati u skladu sa ugovorima i zvaničnim instrukcijama stečajnog upravnika. Klijenti treba da čuvaju dokaze o svim izvršenim uplatama i da ne obustavljaju plaćanje jednostrano bez prethodne pravne provere.

Posebnu pažnju zahtevaju bankarske garancije, akreditivi i drugi instrumenti koje je ALTA banka izdala u korist klijenata ili njihovih poslovnih partnera. Njihov status i mogućnost realizacije moraju se proceniti na osnovu teksta konkretnog instrumenta, ugovora i relevantnih propisa. U određenim slučajevima može biti potrebno ugovoriti zamensko obezbeđenje.

Klijenti koji istovremeno imaju depozit i kredit kod ALTA banke treba da razmotre mogućnost prebijanja međusobnih potraživanja i obaveza. Kompenzacija nije automatska: potrebno je analizirati kada su potraživanja nastala, kada su ispunjeni zakonski uslovi i kakvo dejstvo otvaranje stečaja ima na konkretan odnos.

6. Kastodi usluge i hartije od vrednosti

Novčani depozit treba razlikovati od hartija od vrednosti i druge imovine koju banka eventualno čuva ili vodi za račun klijenta. Ako je klijent koristio kastodi ili investicione usluge, potrebno je pribaviti evidenciju finansijskih instrumenata i drugih pozicija, utvrditi na čije ime se vode i proveriti pravni režim njihovog čuvanja i prenosa.

Imovina klijenata koja se, u skladu sa propisima i ugovornim aranžmanima, vodi odvojeno od sopstvene imovine banke ne treba automatski da se poistovećuje sa depozitima niti sa imovinom koja pripada banci. U zavisnosti od vrste usluge, mogu biti relevantna i posebna pravila zaštite investitora. Klijenti treba da zatraže odgovarajuće izvode i potvrde i da provere proceduru prenosa pozicija kod drugog pružaoca usluga.

7. Šta klijenti treba odmah da urade?

1. Utvrde ko je formalni deponent i vlasnik sredstava – fizičko lice, preduzetnik, domaće pravno lice ili strano pravno lice.
2. Provere ukupan iznos depozita i da li deponent ispunjava uslove za osiguranje do 50.000 evra.
3. Pribave izvode, potvrde o stanju računa, ugovore i drugu dokumentaciju kojom se dokazuje stanje i pravni osnov sredstava.
4. Prate objave Agencije za osiguranje depozita i sudski oglas, naročito rok za prijavu potraživanja.
5. Ako postoji neosigurani deo ili status neosiguranog deponenta, blagovremeno pripreme i podnesu prijavu potraživanja.
6. Obezbede alternativni poslovni račun i provere kredite, garancije, akreditive, kastodi usluge i druge otvorene odnose sa bankom.
7. Ako se nalaze u inostranstvu, unapred provere mogućnost zastupanja preko punomoćnika i formalne uslove za dokumentaciju.

Zaključak

Stečaj ALTA banke ne znači da su sredstva svih njenih klijenata izgubljena. Zakonski sistem osiguranja depozita predviđa zaštitu do 50.000 evra po deponentu za kategorije lica koje ispunjavaju propisane uslove. Iznosi iznad osiguranog limita, kao i potraživanja neosiguranih deponenata, ostvaruju se u stečajnom postupku, uz poštovanje roka i pravila prijave.

Za svakog klijenta važno je da pravovremeno utvrdi pravni status sredstava, prikupi odgovarajuće dokaze i preduzme korake za zaštitu svojih prava. Za privredne subjekte, istovremeno je neophodno obezbediti kontinuitet platnog prometa i proveriti posledice stečaja na postojeće ugovorne i finansijske odnose.

Ikonić Stiković Advokati pruža pravnu podršku fizičkim licima, preduzetnicima i privrednim društvima u vezi sa stečajem banaka i zaštitom prava deponenata i poverilaca. Naš tim može pomoći u proceni statusa depozita, pripremi i podnošenju prijava potraživanja, zastupanju u stečajnom postupku i sporovima povodom osporenih potraživanja, kao i u analizi kredita, garancija, kompenzacije i drugih bankarskih odnosa. Podrška klijentima koji se nalaze van Srbije može obuhvatiti i koordinaciju punomoćja, dokumentacije i zastupanja pred nadležnim organima.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet. Pravo na isplatu osiguranih depozita i ostvarivanje potraživanja u stečajnom postupku zavise od konkretnih činjenica i primenljivih zakonskih uslova.